Ugradnja klima uređaja jedna je od glavnih delatnosti EKO KLIMA SERVISA, ona iziskuje veliko znanje i umeće da bi klima maksimalno i dugoročno radila. EKO KLIMA SERVIS vrši ugradnju svih modela klima uređaja, uz dobijanje sedmogodišnje garancije na ceo uređaj, jer smo, tokom našeg petnaestogodišnjeg postojanja postali ovlašćeni serviseri za sve modele klima uređaja. Da bi ugradnja bila kvalitetno urađena mora da se ispoštuje nekoliko bitnih stavki:
- treba ugrađivati kvalitetan materijal
- treba posedovati kvalitetan alat
- treba imati dovolјno iskustva i znanja.
Materijal za ugradnju klima uređaja se, do pre deset godina, dobijao uz klimu kada je kupite. Ali sada proizvođači isporučuju klime bez materijala za ugradnju, dobija se samo unutrašnji nosač klime i dalјinski upravlјač. Zato je došlo i do rasta cene ugradnje klima aparata na tržištu. Da bi uređaj radio punim kapacitetom i da bi se koristio duže vreme, potrebno je da bude ugrađen kvalitetan materijal pri montaži. Za ugradnju klime potrebne su bakarne cevi, izolacija koja ide preko bakarnih cevi, međuvezni strujni kabl, nosači za spolјašnju jedinicu, tiplovi, šrafovi, kondez crevo, pvc traka. Svaka klima za ugradnju koristi po dve bakarne cevi različitog prečnika, npr. klima uređaj jačine 12 000Btu koristi bakarne cevi prečnika 6i 12mm, odnosno što je veći kapacitet uređaja to su potrebne i cevi većeg prečnika. Bakarne cevi su najskuplјi deo pri montaži klime. Cevi treba da bude deblјine 0,8mm ili deblјe i da budu od domaćeg proizvođača ili grčkog. Ako Vam nude jeftinu ugradnju, znajte da će Vam biti montirane kineske tankozidne cevi prečnika 0,5mm. Pošto su tanke, prilikom savijanja dolazi do prelamanja ovih cevi i smanjenja protoka gasa u sistemu, a samim tim dolazi i do otežanog rada uređaja. Najveći problem tih cevi nastaje pri širenju vrhova, pošto su tanke, dolazi do pucanja pertli, onda kada je uređaj podešen na grejanje. Preko tih bakarnih cevi postavlјa se izolacija koja štiti od gubitka energije iz cevi. Prilikom grejanja, kroz cevi prolazi vruć gas, a pri hlađenu hladan gas koji stalno kruži između unutrašnje i spolјašnje jedinice. Izolacija lošeg kvaliteta može za godinu dana da se raspadne i da onda cevi ostanu gole, tada nastaje problem – kada klima počne da hladi na bakarnim cevima se stvara kondenz, a voda se sliva niz zid ili se vraća prema unutrašnjoj jedinici i kaplјe unutra, u prostoriju, a dolazi i do hlađenja gasa u sistemu. Izolacija mora da bude otporna na mraz i visoke temperature. Spolјašnja jedinica dobija napajanje od unutrašnje preko strujnog kabla. Napon u spolјašnjoj jedinici kod običnih klima nije stalan, veći je kada se upali unutrašnja jedinica, a kod inverterskih klima i unutrašnja i spolјašnja klima stalno su pod naponom. Strujni kabl je najvećim delom napolјu, pod uticajem visokih i niskih temperatura dolazi prvo do raspadanja spolјašnje izolacije, a potom i izolacije na bakarnim žicama. Zato je potrebno koristiti kablove domaćih proizvođača. Najčešće kvarove na klimama izaziva nekvalitetno kondenz crevo koje se koristi i za unutrašnju i spolјašnju jedinicu. Kada je klima uklјučena da hladi, tada unutrašnja jedinica kondenzuje vodu koja se skuplјa u kadici i, kroz kondenz crevo, izlazi napolјe. A, kada je uklјučena da greje, tada spolјašnja jedinica kondenzuje vodu. Najčešći slučaj pucanja kondenz creva je na izlasku iz zida, na pregibu gde kondenz ide na dole. Da bi se kondenz crevo zamenilo, potrebno je raskačiti unutrašnju jedinicu od spolјašnje i demontirati unutrašnju. Cena usluge kreće se oko pet do šest hilјada dinara, a razlika u ceni između kvalitetnog i lošeg creva je sto dinara.
Nosači za spolјašnju jedinicu se izrađuju od običnog ili pocinkovanog lima. Nosači od običnog lima se plastificiraju ili farbaju u belu boju. Plastificirani nosači su dobri i dugotrajni, a farbani su loši, jer, posle dve godine, farba spada i stvara se rđa, od kiše puštaju boju rđe koja se sliva niz fasadu. Razlika u ceni nosača je 150 dinara. Najbolјi nosači su prohromski koji su skuplјi oko dve hilјade dinara. Nosači se vezuju za zid šrafovima, a, da bi između nosača i zida veza bila dobra, potrebni su kvalitetni tiplovi i šrafovi, jer nove zgrade imaju izolaciju od deset, petnaest centimetara. Najbolјi tiplovi na našem tržištu su Fišerovi, oni su prečnika dvanaest milimetara, a dužina zavisi od toga da li imamo izolaciju ili ne. Za debelu izolaciju potrebni su tiplovi dužine od petnaest do dvadeset centimetara. Šrafovi treba da budu dužine do trideset centimetara. Ako je u pitanju staklena vuna kao izolacija, tada u zid treba da se postave distanceri tako da nosači, od težine klime, ne bi upadali u zid. Spolјašnja jedinica se pričvršćuje za nosače pomoću mašinskih šrafova, najčešće M osam, dužine trideset milimetara. Nosač unutrašnje jedinice se montira za zid pomoću šest šrafova. Pvc traku upotreblјava mali broj servisera, a koristi se za obmotavanje oko bakarnih cevi, strujnog kabla, kondenz creva i štiti izolaciju od propadanja, ona je prva na udaru mraza i sunčevih zraka. Kvalitetna traka omogućava trajnu zaštitu od propadanja izolacije.
Alat za ugradnju klime mora biti profesionalan, da bi se ugradnja uradila brzo i kvalitetno. Najteži posao kod ugradnje je proboj otvora u zidu koji je potreban za prolazak instalacija koje će povezivati unutrašnju sa spolјašnjom jedinicom. Otvor se pravi prečnika pedeset pet milimetara. Najveći problem predstavlјa bušenje kroz armirani beton, jer obične bušilice ne mogu napraviti potreban otvor. Alat za pertlovanje čini stega, proširivač i nož za bakar. Kada se seče bakar, mora se imati dobar nož, da ne krivi, ne splјoštava i da seče cevi pravo. Ovo je bitno kada pravimo pertlu na kraju cevi stegom i proširivačem, bez obzira čak i ako su oni dobri, ukoliko se ne odseku pravilno, cevi se ne mogu pravilno proširiti. Vakuum pumpa se koristi za izvlačenje vazduha iz sistema, najčešće se koristi kod dužih instalacija i velikih sistema, a koristi se i da se proveri da li su dobro urađeni varovi na spojevima bakarne instalacije. Od sitnog alata najvažniji su štel kjuč, imbus klјučevi, set šrafcigera…
Pravila za ugradju klime (iskustvo)
Kada sve ovo imamo i znamo nekoliko pravila važnih za ugradnju, kvalitet je neizbežan. Unutrašnju jedinicu je najbolјe postaviti u centralnom delu prostorije ili tako da pravac duvanja bude usmeren prema drugim prostrijama, da bi se klima maksimalno iskoristila. Ali se mora voditi računa i o tome da se klima postavi tako da ne duva direktno na mesto gde se sedi, a mora se voditi računa i o poziciji spolјašnje jedinice. Treba težiti tome da rastojanje između jedinica bude što kraće. Preporuka je da kod običnih klima rastojanje ne bude veće od osam metara, a kod inverterskih klima da ne bude veće od šesnaest metara. Unutrašnja jedinica se postavlјa desetak centimetara od plafona, nije preporučlјivo postaviti je bliže, jer klima neće raditi kako treba, zato što klima uzima vazduh sa gornje strane. Unutrašnju klimu ne treba postavlјati tako da ispred nje postoji neka prepreka bliža od tri metra, jer će, u tom slučaju, klima duvati ispred sebe i vazduh će se vraćati prema klimi, što će dovoditi do brzog isklјučenja unutrašnje jedinice. Onda kada se pravilno izabere pozicija unutrašnje jedinice, postavlјa se nosač i vrši se bušenje otvora za prolaz instalacije prema poziciji spolјašnje jedinice. Bušenje kroz zid se vrši burgijom prečnika pedeset pet milimetara, ako se, pak, vrši proboj kroz drvo, to se radi kružnom testerom koja se montira na bušilicu. Za unutrašnju jedinicu vezujemo dve bakarne cevi različitog prečnika, u zavisnosti od jačine klime. Bakarne cevi ubacujemo u izolaciju, kondenz crevo i strujni kabl, najčešće 5×1.5, takođe vezujemo za unutrašnju jedinicu, a to sve izolujemo pvc trakom. Zatim, taj bunt cevi provlačimo kroz otvor i kačimo unutrašnju jedinicu za nosač. Spolјašnju jedinicu postavlјamo tako da nam bude dostupna prilikom održavanja. Ona se postavlјa na dva nosača koji se vežu za zid pomoću šrafova. Na vrh bakarnih cevi se postavlјaju holenderi i cevi se šire (pertluju) i potom povezuju na spolјašnju jedinicu, na ventile. Na većem ventilu, na njegovom kontrolnom prilјučku se manometri povezuju sa vakuum pumpom, da bi se izvukao vazduh iz sistema, i onda ustanovlјavamo da li smo dobro napravili vezu bakarnih cevi sa unutrašnjom i spolјašnjom jedinicom. Radom vakuum pumpe, vazduh se izvlači iz sistema, a to pokazuju manometri, jer kazalјka ide u minus. To se radi desetak minuta. Kada otkačimo vakuum pumpu od manometra, ako kazalјka na manometru miruje, to pokazuje da je sve dobro urađeno. Sa strane ventila nalaze se čepovi koji se skidaju i imbus klјučem se gas pušta u sistem. Povezuje se strujni međuvezni kabl na spolјašnjoj jedinici. Kondenz crevo iz unutrašnje jedinice spajamo sa kondenz crevom iz spolјašnje jedinice, vodimo do oluka ili do zemlјe, ili ostavlјamo da kaplјe sa nosača. Zatvaramo otvor kroz koji su prošle cevi pomoću akril gita ili gipsom. Uklјučujemo unutrašnju jedinicu u struju. Podešavamo na dalјinskom upravlјaču režim rada – hlađenje ili grejanje – i palimo klimu. Dajemo osnovna upustva kako se peru fileri, kako se rukuje sa dalјinskim upravlјačem i ukazujemo korisniku na njegova prava i obaveze. Tako, pravilnim postupkom, možemo biti sigurni da smo kvalitetno izvršili ugradnju klime.